Svaka kuća, vikendica ili poslovni objekat koji nije priključen na gradsku kanalizaciju mora da reši pitanje otpadnih voda. Nekada su se za to kopale obične jame, bez dna i zaštite, ali takve jame zagađuju podzemne vode, bunare i zemljište, pa se danas smatraju neprihvatljivim rešenjem. Umesto njih sve češće se ugrađuje plastična septička jama, lagana, vodonepropusna i dugotrajna. Ipak, da bi jama godinama radila bez neprijatnih mirisa, curenja i čestog pražnjenja, važno je izabrati pravu vrstu, odgovarajuću zapreminu i pravilno je ugraditi. U nastavku objašnjavamo sve što treba znati pre kupovine.
Betonske jame su godinama bile standard, ali vremenom beton puca od sleganja tla, mraza i agresivnih materija u otpadnoj vodi. Kroz pukotine otpadna voda odlazi u zemlju, a podzemna voda ulazi u jamu, pa se ona brže puni i češće prazni. Plastična septička jama od polietilena je izrađena iz jednog komada, bez spojeva i fuga, pa je potpuno vodonepropusna. Otporna je na koroziju, kiseline i hemikalije iz kućne kanalizacije, ne truli i ne propada. Uz to je lagana, lako se transportuje i ugrađuje bez teške mehanizacije, što značajno smanjuje troškove izgradnje.
Postoje dve osnovne vrste. Sabirna nepropusna jama zadržava svu otpadnu vodu, a sadržaj se redovno prazni fekalnom cisternom. Ona je najbezbednija za okolinu i često jedino dozvoljeno rešenje na mestima blizu bunara i izvorišta. Septička jama sa prelivom ima dve ili tri komore u kojima se čvrste materije talože i razgrađuju, a delimično prečišćena voda odlazi dalje, u sistem za upijanje ili dodatno prečišćavanje. Koja vrsta je pogodna za vaš plac zavisi od lokalnih propisa, nivoa podzemnih voda i blizine bunara, pa to treba proveriti pre kupovine.
Veličina jame zavisi od broja ukućana i potrošnje vode. Jedna osoba u domaćinstvu dnevno potroši od 100 do 150 litara vode, računajući tuširanje, toalet, pranje sudova i veša. To znači da četvoročlana porodica dnevno proizvede od 400 do 600 litara otpadne vode. Kod septičke jame sa prelivom za takvo domaćinstvo najčešće se bira zapremina od 4 do 6 kubnih metara. Kod sabirne jame zapremina se računa prema tome koliko često želite da je praznite, pa je veća jama skuplja pri kupovini, ali ređe traži pražnjenje i smanjuje troškove u narednim godinama.
Jama se postavlja što dalje od bunara, izvora i vodotokova, prema lokalnim propisima, najčešće na udaljenosti od više desetina metara. Dobro je da bude i na nekoliko metara od kuće, temelja i međe sa susedom, kako bi se izbegli problemi sa vlagom i mirisima. Mesto mora biti dostupno za fekalnu cisternu, jer vozilo treba da priđe dovoljno blizu za pražnjenje. Treba izbegavati mesta ispod prilaza za automobile, osim ako se iznad jame ne izgradi armirano betonska ploča koja preuzima opterećenje. Pad kanalizacionih cevi od kuće do jame mora biti ravnomeran, obično od jedan do dva odsto, kako se cevi ne bi zapušavale.
Najpre se iskopa jama nešto šira i dublja od rezervoara, kako bi oko njega ostalo mesta za zatrpavanje. Dno iskopa se poravna i na njega se postavlja sloj peska ili tanka betonska ploča, bez kamenja i oštrih predmeta. Rezervoar se spušta i povezuje sa kanalizacionim cevima, a zatim se tokom zatrpavanja postepeno puni vodom, kako bi pritisak spolja i iznutra bio ujednačen. Za zatrpavanje se koristi pesak ili sitan materijal, koji se nabija u slojevima, bez upotrebe teške mehanizacije uz sam rezervoar. Na vrhu se ostavlja revizioni otvor sa poklopcem i obavezna ventilacija, kako bi gasovi mogli da izlaze iz jame.
Na terenima gde je podzemna voda visoko, prazan plastični rezervoar može da bude istisnut iz zemlje, jer je lagan i ponaša se kao plovak. Zato se kod takvih terena jama sidri za betonsku ploču ili se oko nje izrađuje betonski prsten koji je drži na mestu. Iskop se radi u sušnijem periodu, a voda iz iskopa se crpi pumpom tokom ugradnje. Posle ugradnje jama se ne prazni do kraja naglo, naročito u proleće kada je nivo podzemnih voda najviši. Pravilno sidrenje je presudno, jer istisnuta jama može da polomi cevi i napravi veliku štetu.
Učestalost pražnjenja zavisi od zapremine jame, broja ukućana i vrste sistema. Sabirna jama se prazni kada se napuni, obično na nekoliko nedelja do nekoliko meseci, pa je korisno ugraditi pokazivač nivoa. Septička jama sa prelivom zahteva pražnjenje taloga najčešće jednom do dva puta godišnje, kako mulj ne bi prešao u sledeću komoru i zapušio preliv. Redovno pražnjenje sprečava neprijatne mirise, vraćanje vode u kuću i zagađenje okoline. Pražnjenje obavljaju ovlašćene firme sa fekalnim cisternama, koje otpad odvoze na propisano mesto.
Neprijatan miris najčešće je znak da jama nema dobru ventilaciju, da je poklopac loše zaptiven ili da je vreme za pražnjenje. Ventilaciona cev se izvodi iznad krova kuće ili na drugo bezbedno mesto, kako bi gasovi odlazili iznad nivoa gde ljudi borave. Kod jama sa prelivom miris može da izazove i poremećen biološki proces, kada u jamu dospeva previše hemikalija, varikine i jakih deterdženata. Tada pomaže upotreba bioloških preparata sa bakterijama koji ubrzavaju razgradnju. Masnoće, ostaci hrane, vlažne maramice i higijenski ulošci ne smeju da se bacaju u kanalizaciju, jer zapušavaju cevi i remete rad jame.
Prva greška je izbor premale jame, zbog čega se ona prebrzo puni i traži često, skupo pražnjenje. Druga je zatrpavanje rezervoara zemljom sa kamenjem i nabijanje teškom mašinom, što može da deformiše ili probije zid. Treća je ugradnja bez sidrenja na terenu sa visokom podzemnom vodom. Česta je i greška postavljanja jame preblizu bunara ili na mestu gde cisterna ne može da priđe. Kada se veličina i mesto pravilno odrede, a ugradnja izvede kako treba, plastična septička jama može decenijama da radi bez curenja i neprijatnosti.